Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam tržišta". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



1.Značenje i mehanizam tržišta

U uslovima robne proizvodnje, drustveno bogatstvo se proizvodi u obliku robe. Tada je proces proizvodnje upotrebnih vrednosti(kao dva bitna obeležja robe) jedinstven, a odnosi između ljudi u društvenoj reprodukciji,gde dominantni oblik ekonomske organizacije čini robna proizvodnja, uspostavljaju se posredstvom razmene njihovih roba.Obim i proizvodnja, uspostavljaju se posredstvom razmene njihovih roba. Obim i struktura drustvene proizvodnje odredjeni su ponašanjem proizvođača čiji proizvodi dobijaju karakter robe. S’druge strane, u procesu razmene uspostavljaju se određeni odnosi između roba, koji, takođe, odlučujuće deluje na kretanje, tj.na tok i obim drustvene proizvodnje. S’obzirom na to da je proizvodni proces visoko atomiziran, razbijen na veliki broj samostalnih organizacionih nosilaca privredne aktivnosti, to se razmena javlja kao spona koja te relativno samostalne, ali i te kako zavisne, robne proizvodjace povezuje u jedinstveni system drustvene reprodukcije. To povezivanje samostalnih subjekta proizvodnje kroz proces razmene i njenih elemenata kao sto je trziste, ponuda, traznja…ostvaruje se kroz specificnu ekonomsku kategoriju-vrednost robe. Sa druge strane, trzisna vrednost robe je samo nacin izdrzavanja vrednosti robe, koja se kroz period razvoja robne proizvodnje uoblicila u posebni pojavni oblik, oblik cene robe. Na ovaj nacin mozemo slobodno reci da se u uslovima robne proizvodnje, posredstvom cene robe koja se formira na trzistu, vrsi uspostavljanje odredjenih odnosa izmedju privrednih subjekata, te cene determinisu sve vrste poslovnih odluka robnih proizvodjaca jer od njihovih nivoa zavisi sta ce od svog proizvedenog asortimana stvarno proizvesti, koju kolicinu i za koga. Medjutim, pogresno bi bilo misliti da je cena, koja nije nista drugo do samo novcani izraz vrednosti robe, velicina cija je visina odredjena subjektivnom voljom ucesnika u razmeni. Naprotiv, one su odredjene delovanjem zakona vrednosti, pa se zakon vrednosti i javlja kao zakon cena, ali ne cena svake pojedinacne robe. To znaci da zakon vrednosti, iako se javlja kao regulator kretanja cena to ne cini neposredno, vec se veza izmedju zakona vrednosti i trzisnih cena ostvaruje posredno, i to preko zakona srazmerne raspodele ukupnog drustvenog fonda rada na razlicite grane proizvodnje. Zato se sa sigurnoscu moze reci da je zakon vrednosti osnovni zakon drustvene proizvodnje, odnosno reprodukcije, gde se ekonomska organizcija uspostavlja na osnovama i principima robne proizvodnje. Imajuci u vidu da se proizvodnja medjusobno zavisnih subjekata proizvodnje i jedinstveni system drustvene reprodukcije ostvaruje prirodnim putem, putem razmene, oblik te posredne veze u razmeni jeste vrednost, te se i opsti zakon srazmerne raspodele drustvenog fonda rada sada ispoljava u svom istorijskom obliku – u obliku zakona vrednosti. Medjutim, kao sto se drustvena povezanost proizvodjaca roba vrsi na posredan nacin i to preko razmene, onda se i vrednost kao determinanta razmenskih odnosa izrazava u ceni, a to znaci da zakon vrednosti svoju alokativnu funkciju, u osnovi makroekonomsku (funkciju zakona srazmerne raspodele drustvenog fonda rada na razne grane i delatnosti) ostvaruje preko mehanizma trzista i trzisnih cena. Kretanje cena u krajnjoj instanci vrsi sepod uticajem zakona vrednosti, ali je cena svake robe na trzistu pod neposrednim uticajem promene odnosa ponude i traznje, i na toj osnovi delujuce konkurencije, pa stalno oscilira – koleba se oko vrednosti. Zato, ako ponuda iste robe na trzistu premasuje pravu drustvenu potrebu, sto je samo drugo ime za takozvanu platezno sposobnu traznju, tada ce cena te robe biti formirana na nivou ispod njene vrednosti. Normalno da vazi i obrnuta zakonitost, pa se kao zakljucak namece da ce se cena nekoj robi formirati, menjati, pod uticajem ponude i traznje. U ovom kolebanju trzisnih cena oko vrednosti, zbog ponude i traznje za nekom robom, ogleda se mehanizam delovanja zakona vrednosti. Zato se namece, kao neophodno, detaljnije razjasnjenje fenomena trzista, trzisnih cena, ponude, traznje,konkurencije i niza drugih fenomena u vezi sa razmenom, kao posrednim oblikom i nacinom uspostavljanja veza izmedju osamostaljenih robnih proizvodjaca.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]